Najbolja zelena zgrada na svetu
Budućost stambene gradnje
Težnja ka održivom razvoju nije pitanje samo sadašnjeg trenutka, već i budućnosti. Ciljevi se projektuju do 2030. godine, s tolerancijom do 2050. godine – što se u procesu dostizanja pokazalo kao neophodno. Zelena gradnja, kao imperativ održivog razvoja u polju građevinarstva i razmišljanje o budućim potrebama, ne vidi se samo kroz raznovrsne ekološke materijale i obnovljive izvore energije, već i kroz sve ono što sledi nakon izgrađenog objekta u periodu upotrebe.
Činjenica je da održivog grada nema bez održivih gradskih blokova, a održivih gradskih blokova nema bez održivih objekata, zgrada. I uvek je neophodno početi bar od jedne.
Polovina svetske populacije živi u gradovima
Kroz istoriju civilizacije menjala se definicija grada, kao i kriterijumi koji određuju šta grad može biti. Sve definicije slažu se u jednom da grad ne određuje ni broj stanovnika niti bilo šta drugo, već činjenica da se stanovnici bave industijskim, tehničkim, digitalnim i administrativnim delatnostima. Da li će dolazeći trendovi uticati na promenu te percepcije grada, pokazaće vreme. Ono što sigurno znamo jeste da u gradovima širom sveta živi više od četiri milijarde stanovnika, što znači više od polovine svetske populacije (s obzirom na to da je u novembru 2022. godine rođen osmi milijarditi stanovnik planete). Očekuje se, dosadašnjim tempom i trendom, da do 2050. godine čak dve trećine stanovništva na planeti živi u urbanim zajednicama. Na to kakav će život biti u tim urbanim zajednicama utiče direktno održiva, odnosno zelena gradnja kojoj moramo posvetiti veliku pažnju.
U samom načinu i sistemu upravljanja gradovima neophodno je nešto menjati. Pored toga što privlače sve veći broj stanovnika, samim tim gradovi postaju veliki potrošači energije, pa su na osnovu toga odgovorni za veliku emisiju gasova sa efektom staklene bašte, čak 75% ukupne emisije stvaraju gradovi. To vodi ka zaključku da su gradovi dosta odgovorni za klimatske promene, iako teritorijalno zauzimaju veoma mali procenat planete, svega 3% ukupne površine.
Za postizanje energetske efikasnosti neophodne krupne promene u građevinskom sektoru
U procesu gradnje jako dugo se pažnja posvećivala samo skladnom, što modernijem izgledu, uz variranje samog kvaliteta izgradnje. Sada sve to postaje podređeno održivosti. Beograd, kao naš najveći i najnaseljeniji grad nedavno je objavio Akcioni plan za zeleni grad i Akcioni plan za održivu energiju i klimu do 2030. godine, kojima se planira ulaganje od 5,2 milijarde evra u poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte.
Kad se govori o zelenoj gradnji, tu nije više samo u pitanju životna sredina, borba protiv klimatskih promena, već i koliko će nam biti dostupno energije; koliko ćemo moći da je priuštimo, sigurnost njene isporuke i naravno kvalitet vazduha. Zato je veoma važno da se u cilju postizanja energetske efikasnosti krene sa promenama u građevinskom sektoru. Kao struka, građevinarstvo ne sme da dozvoli da su samo gorući problemi prioritetni. Jer je to upravo problem nasleđen iz prošlosti, jer da se o tome blagovremeno vodilo računa, na način na koji danas pričamo o zelenoj gradnji, možda bi bila drugačija situacija. Zato se ne sme čekati 5, 10 ili 20 godina na rešenja za naše današnje probleme.
