PROFESIONALNI UPRAVNIK ZGRADE
Da li je neophodno da imate upravnika zgrade? Nikada nismo imali profesionalne upravnike, imali smo predsednika kućnog saveta i njegovo angažovanje nije koštalo ništa. Sećamo se penzionera koji su na ovaj način popunjavali slobodno vreme, sećamo se sakupljanja novca od vrata do vrata da bi se napunila zajednička kasa i uradile važne stvari za našu zgradu. Sećamo se sveske u koju je predsednik kućnog saveta zapisivao ko je platio 200 dinara. Za mnoge stanare, to vreme izgleda nije prošlo. I dalje većina stambenih zgrada ima upravnika iz redova stanara, a takvi upravnici su samo naslednici predsednika kućnog saveta i, u smislu organizacije, ništa se nije promenilo.
Devedesetih godina prošlog veka izmenom Zakona društvena imovina, u kojoj je živela većina nas, je prešla u privatno vlasništvo (imovinu) i to je velika promena koju smo morali da prihvatimo.
Nema više Tita, nema više opštine, nema više mesne zajednice, nikoga kome se možemo obratiti za pomoć kada naša stambena zgrada ima problem. Ostali smo sami sa svojom privatnom imovinom o čijem održavanju sada mi vodimo računa, i više nije dovoljno odvojiti po 200 dinara mesečno da bi se nešto uradilo i popravilo u zgradi, makar samo da bi se zamenile sijalice.
Većina stambenih zgrada u našoj zemlji je starija od pola veka i sada se pojavljuju ozbiljni troškovi za njihovo održavanje. Da li je dovoljno sakupljati po 200 dinara od vlasnika stanova i tako još 50 godina? Nije, potrebna je ozbiljnija organizacija vlasnika stanova i ozbiljni fondovi koje treba odvajati za stambenu zgradu. Zgrade koje održava JP „Gradsko stambeno“ misle da oni imaju „Tita“, nekoga ko brine o njihovoj imovini i ko će, bez dodatnog izdvajanja novca, zauvek održavati njihovu zgradu. Nažalost, to baš nije tako kako mnogi stanari zamišljaju. Navešću Vam primer kada smo poslali zahtev JP „Gradsko stambeno“ i to na zahtev vlasnika stana koji trpi štetu od curenja krova, da se sanira krov. Na taj zahtev smo dobili ponudu od JP „Gradsko stambeno“ i to je bio prvi šok za stanare. Pa to mora da se plati, nije besplatno? Nova hidroizolacija ravnog krova za zgradu košta 6.000.000 dinara? Da, nije basplatno, ali može da se plati na rate. Postavilo se i pitanje koliko li tek košta nova fasada za zgradu ako bi tražili ponudu od „Gradskog stambenog“, verovatno od 50 000e do 100 000e . Nadam se da su sada stvari malo jasnije. Predsednik kućnog saveta sa njegovom sveskom i 200 dinara, koje su, realno nedovoljne čak i za zamenu sijalica u Vašem ulazu, odlaze u prošlost. Potrebna je ozbiljna organizacija, čak i u pravnom smislu, potrebni su ozbiljni fondovi i novčana izdvajanja, ako želimo realnu cenu radova i ako želimo da zaštitimo vrednost naše privatne imovine. Liftovi su posebna priča i koštaju kao garsonjera, pa to znači da je veoma skupa i njihova rekonstrukcija koja je potrebna u ovom trenutku u barem polovini stambenih zgrada.
Da li je profesionalni upravnik potreban u novim stambenim zgradama? Jeste, jer tek tamo ima mnoštvo problema na koje nailazite tek kada se uselite, a nekada i u kasnijem periodu.
Vlasnici stanova čak i posle više godina otkriju da njihova nova zgrada nije priključena na kanalizaciju već ima septičku jamu. Posle samo pet godina dešava se da su pločice na stepenicama pukle, da krov curi, fasada se kruni i menja boju, lift proizveden u Kini počinje da se kvari, a popravke koštaju i do pola miliona dinara. To su samo neki od problema sa kojima se stanari susreću.
Da li i dalje mislite da penzioner sa sveskom i potraživanjem od 200 dinara mesečno može rešavati sve ove probleme? Da, potreban je profesionalni upravnik koji će organizovati sve neophodne aktivnosti u Vašoj zgradi. Da, neophodan je neko ko će zaštiti vašu imovinu i pružiti sigurnost boravka i održavanja u stambenoj zgradi. Da li je usluga profesionalnog upravnika skupa? Nije, ako zamislite da rekonstrukciju krova umesto šest miliona dinara platite dva miliona dinara zahvaljujući dobroj organizaciji i angažovanju Vašeg profesionalnog upravnika. Cena za uslugu profesionalnog upravnika u ovom trenutku nije dovoljna čak ni za zakonsku obavezu koju ima, a to je da dežura 24h dnevno za slučaj hitnih intervencija, jer kada se već bavimo ovim poslom, potrebno ga je raditi maksimalno dobro i rezultati će sigurno doći.
